O Radoju Tatiću

Za Radoja Tatića nije dovoljno reći da je bio jedan od prvih prevodilaca sa španskog jezika na ovim prostorima, već bi se moralo naglasiti da su njegovi pionirski prodori u latinoameričku književnost, od sredine šezdesetih godina XX veka, odavali čoveka rafiniranog ukusa koji se bavi samo onim najvrednijim. Čak i pre nego što će Evropa i Amerika da otkriju kontinent magičnog realizma, jugoslovenski je čitalac mogao da čita Borhesa, Kortasara, Rulfa, Markesa, Nerudu, Asturijasa, ili Paza u prevodu Radoja Tatića.

Prevodio je poeziju, prozu, teorijske radove. Njegovi se prevodi odlikuju sigurnim jezičkim izrazom, duhovitim prevodilačkim rešenjima i, ako je reč o teorijskim radovima, pouzdanošću.

Radoje Tatić je rođen u Topuskom 14. juna 1935. godine. Preminuo je 6. novembra 2001 u Sremskoj Kamenici.

Radio je u Borbi, Večernjim novostima, programu za inostranstvo Radio Beograda (kasnije Radio Jugoslavija), od 1978. do 1982. godine bio je savetnik u ambasadi SFRJ u Braziliji.

Prevodio je sa španskog, portugalskog i francuskog.

Najbitnija prevedena dela:

• Huan Liskano, Novi svet Orinoko, Kosmos, 1963
• Huan Rulfo, Pedro Paramo, Nolit, 1966.
• Hulio Kortasar, Tajno oružje, Nolit, 1969.
• Migel Anhel Asturijas, Gvatemalske legende, Nolit, 1969.
• Pablo Neruda, Sunce u repu vetra, izbor i prevod, Rad, 1969.
• Oktavio Paz, Luk i lira, Vuk Karadžić, biblioteka Zodijak, 1979.
• Huan Oktavio Prens, Čisti računi, KOV, 1979.
• Rože Kajoa, Igre i ljudi, Nolit, 1979.
• Paulo Koeljo, Alhemičar, Paideia, 1995.
• Razni autori, Priče iz Latinske Amerike, izbor i prevod, BMG, 1999.
• Antonio Porpeta, Pobuna vetra, Prosveta, 1999.

Njegovi prevodi poezije i kratkih priča objavljivani su u više antologija i zbirki:

• Svetlosti Kordiljera, antologija hispanoameričke poezije 1920-1970, Rad, 1974.
• Federiko Garsija Lorka, Celokupna dela (Putopisi, pripovesti, ogledi), Narodna knjiga, 1974.
• Antologija kratke priče Latiske Amerike, Bagdala, 1983.
• Snoviđenja sa obale Rio de la Plate, Mediterraneo, 1995